Милорад С. Искрин

Милорад С. Искрин

Рођен је у Ужицу 23.јануара 1937. године. Припада првој поратној генерацији основаца која се 1944/45. уписала у Прву основну школу у Ужицу. После завршетка Гимназије у Ужицу 1955/56. године, завршио ВПШ – Група историја и географија, у Крагујевцу. Ванредно је студирао и дипломирао историју на Фолозофском факултету у Новом Саду 1977.године. Као наставник радио у основној школи у Карану и у школи “Душан Јерковић“ у Ужицу. Као професор био хонорарни наставник на Педагошкој академији у Ужицу. Од 1989. до 1992. био председник Извршног савета СО-е Т. Ужице. Затим од 1992. до 2002. био директор Историјског архива у Ужицу.
Бавио се историјском публицистиком. Написао је неколико књига из ужичке прошлости. Наслови: “Ужице кога више нема“ (1993 и 2001. друго издање), Монографија Основна школа у Севојну (1889-1989.) – (коаутор са др Стеваном Игњићем); књига “Чесме ужичке“ (1995. и 2004. друго издање). Затим: “Кафане и пекаре Ужица“ (2002.), “Школа на Доњој чаршији“- (Монографија осн. Школе “Андрија Ђуровић“ 2006.); Монографија генерације ужичких матураната 1956-2006. – “Ми из 56.“ . Монографија Трг. Предузећа “Градина“ (1996.). Написао Приручник из историје за основне школе (1988.) – (коаутор са Радованом Зарићем). Аутор је текстова објављиваних у часописима: “Ужички зборник“ , „Историјска баштина“ и југословенском часопису “Настава историје“.
Рецензент књига:
Санитет у ужичком крају (1901-1914.), Новака Живковића,
Историја Ужица, Мр Јелене Ковачевић,
Свети Ахилије у Ариљу, Тамаре Огњевић.