Промоцију уприличену у просторијама Почасног конзулата Казахстана у Ужицу, организовали су Историјски архив Ужице и Архив Косова и Метохије у оквиру програма обележавања Дана града. На промоцији су говорили директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић, историчар Немања Димитријевић и др Дарко Ђого декан Православног богословског факултета у Фочи.

“Велика ми је част да данас присуствујем промоцији књиге која на изузетно важан и документован начин говори о догађајима који су оставили дубок траг не само у историји српског народа, већ и у савести читавог региона. Мартовски погром 2004. означава погром српског цивилног становништва на Косову и Метохији, који су организовали ОВК и албански екстремисти. Претходила су му бројна убиства, отмице и уништавања имовине, у присуству међународних снага, које нису адекватно реаговале. Челници међународне мисије су након погрома, временом мењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су окарактерисали као “серију акција”, затим као “организовану акцију” и “спонтану реакцију”. Главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас. У времену када се често покушавају прекрајати чињенице и потискивати непријатне истине, ова књига стоји као чувар историјског памћења. Зато је ова промоција више од културног догађаја – она је чин одговорности и сведочанство о потреби да се истина не заборави. Зато смо сви вечерас овде, да истину сачувамо и да је и кроз ову књигу преносимо генерацијама које долазе. И сложићете се, сви смо у обавези да радимо на томе, да се овакви догађаји више никада не понове”, истакао је заменик градоначелнице Ужица Рајко Радосављевић.

Ово дело од националног значаја састоји се од 25 научних радова историчара, правника, новинара и сведока, кроз које је приказано страдање српског народа, уништавање верског, културног и свеукупног наслеђа Срба на Косову и Метохији током 17. и 18. марта 2004. године. У та два дана страдало је 19 људи, више од 900 домова је спаљено, док је око 4000 Срба протерано, а уништено је и оскрнављено 39 цркава, манастира, црквишта и верских обележја, као и гробаља и споменика.
