Историјат Историјског архива у Ужицу
Идеја о оснивању архивске установе која би приступила прикупљању и чувању писаних извора у Србији, јавила се 1846. године. Друштво српске словесности ставило је себи у задатак да сакупља и проучава писани материјал и податке из новије српске историје…
Архив у Ужицу формиран је 1948. Спроводећи Наредбу Владе ФНРЈ о привременом обезбеђењу архива, формирано је Архивско средиште са циљем да сакупља и штити архиве државних и бивших самоуправних установа на подручју тада бившег Ужичког округа. Године 1951, после доношења Закона о државним архивима, оно прераста у Градски државни архив, као установа Градског народног одбора. Под именом Градска државна архива ради од 1. јануара 1952. Посебним решењем одређено је територијално подручје Градске државне архиве у Титовом Ужицу, а сачињавали су га срезови: ужички, љубићко-трнавски, рачански, црногорски, пожешки, драгачевски, ариљски, златиборски, прибојски, златарски, моравички, милешевски и сјенички. Овакву територијалну надлежност Архив је задржао до 1952, тј. до укидања титовоужичке области.
Службени назив Историјски архив, добија 26. априла 1956. одлуком Савета Градског државног архива. Престанком рада срезова, Историјски архив постаје међуопштинска радна организација чија територијална надлежност обухвата општине Ужице, Ариље, Бајину башту, Косјерић, Нову Варош, Ивањицу, Пожегу, Пријепоље, Прибој и Чајетину. Овакву територијалну надлежност Архив у Ужицу задржао је до данас, као и основни задатак да врши делатност заштите архивске грађе и регистратурског материјала и обавља све послове који из ове области произилазе.
Архив нема своју зграду. селио се из просторија зграде Обласног одбора у зграду Музеја устанка 1941, да би 1. јула 1951. добио у згради задужбине Гаврила Поповића три неусловне просторије. У међувремену је количина сакупљене архивске грађе захтевала нови простор за смештај те су привремено коришћене и просторије бивше Шумарске школе, док 1959, због рушења задужбине Гаврила Поповића ради изградње Комуналне банке, Архив није пресељен у бившу Ђенића кафану. И у овој згради радио је у неусловним просторијама све со 1967. када је добио на коришћење 270м2 у згради Скупштине општине – простор који за смештај архивске грађе и рад користи и данас. Осим овог простора, Архив од 1978. користи и 150м2 бивше Месне канцеларије Бела Земља, удаљене 9 км од седишта Архива.
Колектив архива 2003.