Министарство просвете НР Србије, својим расписом, ставило је у надлежност свим среским и градским народним одборима да приступе прикупљању података о архивама у циљу њиховог обезбеђивања . Неколико дана по оснивању Архивског средишта у Титовом Ужицу, Министарство просвете НР Србије именовало је 24. априла 1948. првог руководиоца ове установе, „као органа Државне архиве НР Србије“, Предрага Гордића, професора историје у Ужичкој гимназији.
Архив је 1960. постао самостална буџетска установа, а 25. јануара године Окружни привредни суд у Ужицу донео је решење да се ова установа упише у регистар као институција која обавља културно-просветну и научну делатност, а да права и обавезе оснивача врши Скупштина општине Титово Ужице.
Од оснивања Архивског средишта, априла 1948. године, било је више покушаја да се нађе одговарајући простор за смештај. Најпре је добијена једна канцеларија у тадашњем Окружном одбору, затим је коришћен простор у Музеју устанка 1941, а касније и Задужбина проте Гаврила Поповића. У међувремену повећала се количина архивске грађе, па је Архив добио на коришћење једну учионицу у ОШ „Душан Јерковић“. Историјски архив је пресељен, 1959. године, у зграду познату као „Ђенића кафана“, да би у јануару 1967. године био пресељен у северно крило Скупштине општине Ужице, где је остао до октобра 2009. године.